„Ima­mo pra­vo da dje­lu­je­mo po Za­ko­nu o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra. Kroz pro­je­kat o re­va­lo­ri­za­ci­ji Sta­rog gra­da (Bu­dve) tre­ti­ra­će­mo ovo kul­tur­no do­bro i sve ono što ni­je kul­tur­ni sloj i ne od­go­va­ra isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, a što de­gra­di­ra kul­tur­no do­bro, bi­će uklo­nje­no...“
Ka­ko je sa­mo iz­o­bra­že­na i mu­dra go­spo­đa iz Di­rek­to­ra­ta za kul­tur­nu ba­šti­nu CG... Ka­ko bi ona do­bro­do­šla re­ci­mo u Egip­tu ili u Pal­mi­ri... Fa­ra­o­ni, ti opa­ki mno­go­bo­šci, ko­ji su ko­ri­sti­li rad obes­pra­vlje­nih, vje­rom za­sli­je­plje­nih se­lja­ka, ko­ji su u se­bi ipak ču­va­li zr­no arap­skog iden­ti­te­ta ko­je su zli ve­li­ko­e­gi­pat­ski vla­sto­dr­šci za­ti­ra­li sve do oslo­bo­đe­nja u 7. vi­je­ku, vje­ro­va­li su da će oti­ći na ne­bo u ob­red­nom čam­cu, na­kon što hi­lja­de lju­di iz­gu­bi ži­vot gra­de­ći pi­ra­mi­de, sve sa­hra­nju­ju­ći sa so­bom omi­lje­ne že­ne i naj­vjer­ni­je slu­ge... Pri­mi­ti­vi­zam... Još sva­ki ka­men ni­je ni obi­lje­žen fa­ra­on­skim ži­gom, pa ni­je ni kul­tur­ni sloj... Pi­ra­mi­de su zre­le za ukla­nja­nje. Zna se: u raj se pu­tu­je gli­se­rom, kul­tur­no do­bro de­fi­ni­še po­li­ti­ka, za­kon tu­ma­či onaj ko je ja­či... A ka­ko je tek ja­sna stvar sa Pal­mi­rom. Ta­mo je sa­da Islam­ska dr­ža­va Ira­ka i Le­van­ta - za­ko­ni­ta, le­gi­tim­na i de­mo­krat­ska ot­pri­li­ke ono­li­ko ko­li­ko su to­kom po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je bi­le i naj­va­žni­je ak­ci­je Đu­ka­no­vi­će­vih spon­zo­ra iz NA­TO. U dr­ža­vi ka­kva je IDIL (ISIS) že­ne ne mo­gu bi­ti vla­dar­ke. Sra­mo­ta je ka­da bor­ca za vje­ru ubi­je ne­ka že­na... Ze­no­bi­ja od Pal­mi­re za­slu­žu­je da za­to bu­de ka­žnje­na (što je ne­mo­gu­će, jer je ona mr­tva već 1.700 go­di­na), a nje­na za­o­stav­šti­na sru­še­na. Ni tu ne­ma pe­ča­ta, ozna­ke da spo­me­ni­ci ne od­go­va­ra­ju isto­rij­skom slo­ju i zva­nič­noj isti­ni... Ka­kva je šte­ta što go­spo­đa Li­di­ja Lje­sar ni­je u mo­guć­no­sti da gu­sti mrak re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća pro­ši­ri pro­stran­stvi­ma Bli­skog i Sred­njeg is­to­ka. Ova­ko, ogra­ni­če­na je na Cr­nu Go­ru. Cr­no­gor­skih kul­tur­nih aret­fa­ka­ta od pri­je 1945. sko­ro i da ne­ma, a da im ne tre­ba tu i ta­mo do­da­ti ne­ko mu­dro tu­ma­če­nje, žig ili sloj... U Al­ban­ce, Mu­sli­ma­ne, Bo­šnja­ke i Hr­va­te uva­že­na ne smi­je da di­ra po­što je re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji joj je i omo­gu­ćio je­din­stve­nu pri­li­ku da je ne­ko pi­ta za mi­šlje­nje, jed­na me­đu­na­rod­no pri­zna­ta i ovje­re­na bi­je­da ko­ja se iz­vi­nja­va­la Hr­vat­skoj za rat ko­ji je njen pred­sjed­nik pri­znao kao svoj i ko­ja do­zvo­lja­va da joj iz Ul­ci­nja osni­va­ju ‘’Ve­li­ku Al­ba­ni­ju’’.
Po iz­van­red­nom tu­ma­če­nju go­spo­đe Lje­sar, u Pr­vom svjet­skom ra­tu An­tan­ta i ni­je po­bi­je­di­la Nje­mač­ku... Za­bo­ga, pa rat je za­vr­šen na fran­cu­skoj te­ri­to­ri­ji. Po­bje­do­no­sne je­di­ni­ce Raj­ha ni­gdje ni­su po­pu­sti­le pred na­va­lom vi­še­stru­ko ja­čeg ne­pri­ja­te­lja i pu­sti­le ga na nje­mač­ku te­ri­to­ri­ju. Ni­su u sva­ki grad sa­ve­zni­ci ula­zi­li pod bor­bom ni 1944. i 1945. go­di­ne, ali to ne zna­či da je grad oslo­bo­dio sâm se­be. Da sa­ve­zni­ci, u či­jim je ar­mi­ja­ma sva­ki če­tvr­ti voj­nik bio Sr­bin, na sek­to­ru ko­ji je dr­ža­la Srp­ska voj­ska (ko­ju je či­ni­lo 150.000 voj­ni­ka - broj ko­ji je ra­van bro­ju 60 od­sto sta­nov­ni­štva ta­da­šnje Cr­ne Go­re) ni­su pro­bi­li So­lun­ski front, Cr­na Go­ra ne bi bi­la oslo­bo­đe­na, a Bu­dva bi osta­la u sa­sta­vu Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je. (Da­kle, u Evrop­skoj uni­ji! Zmi­je i akre­pi na vas, zli srp­ski oku­pa­to­ri !)
Ka­žu iz SDP-a da su Bu­dvu oslo­bo­di­le ne­ke „ko­mi­te“ i iz­vje­sni „slo­bo­da­ri“. A da li bi se ta­kvi od­va­ži­li da ta­ko ne­što uči­ne da srp­ska voj­ska ni­je pret­hod­no na­pre­do­va­la 800 ki­lo­me­ta­ra i oslo­bo­di­la Be­o­grad, Te­mi­švar, Sa­ra­je­vo... Ka­žu da je voj­vo­da Mi­šić na­re­dio spre­ča­va­nje agi­ta­ci­je na oslo­bo­đe­noj srp­skoj te­ri­to­ri­ji... Na­rav­no da je­ste. Pa u oslo­bo­đe­noj Is­toč­noj Her­ce­go­vi­ni su haj­du­ci, ko­je su vo­di­le i pri­sta­li­ce biv­šeg kra­lja Ni­ko­le, pljač­ka­li i ubi­ja­li od­re­da sve bo­ga­ti­je lju­de... Ni­je srp­ska voj­ska go­ni­la ne­pri­ja­te­lja ne­go je cr­no­gor­ski pljač­kaš usred mi­ra na­pao, oteo i po­ni­ža­vao srp­skog ge­ne­ra­la Ter­zi­ća.
Ka­žu spo­men- plo­ča ni­je po­sta­vlje­na iz­me­đu 8. no­vem­bra i 31. de­cem­bra 1918. ka­da je na­vod­no bio i red. Da li go­spo­đa Lje­sar za­i­sta mi­sli da je ne­ko­me 1918. u vri­je­me gla­di, zi­me, Špan­ske gro­zni­ce, bi­lo do po­sta­vlja­nja spo­men -plo­ča? Ni­je to bi­la in­stant pat­nja – 1997. bi­raš „Hi­tle­ra“ u Sa­ve­znoj skup­šti­ni, a 2000. si „Vi­li Brant“. To ima sa­mo u neo­vi­snoj Cr­noj Go­ri gdje se Mi­lo Đu­ka­no­vić isto­vre­me­no vo­di na li­sti ubi­je­nih u ve­li­ko­srp­skom kon­clo­go­ru i na pre­mi­je­r­skoj pla­ti. Pa ni nje­mu još ni­su po­di­gli spo­me­nik!? Zbog to­ga će ga kao ne­a­u­ten­ti­čan sloj, već vi­dim, jed­nom i ru­ši­ti. Sra­mo­ta.
Ski­da­nje spo­men- plo­če ni­je od­nos pre­ma isto­ri­ji i isti­ni, već po­ku­šaj kri­vo­tvo­re­nja isto­ri­je i us­kra­ći­va­nja osnov­nih pra­va srp­skom na­ro­du u Cr­noj Go­ri. Ta­ko su Austri­jan­ci ru­ši­li ka­pe­lu na Lov­će­nu, ta­ko su je ko­mu­ni­stič­ke vla­sti, po­li­tič­ki pret­hod­ni­ci Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, i uni­šti­le...
Lju­di Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma su nje­go­va le­gi­ti­ma­ci­ja i ru­glo pred svi­je­tom. Ipak, Sr­bi­ja tre­ba da dje­lu­je. Sra­mot­no je na­še pla­ća­nje lič­nih ra­ču­na ko­je Ni­ko­lić i Vu­čić ima­ju sa Đu­ka­no­vi­ćem. Ne tre­ba­ju nam grd­nja i žal­be, vri­je­me je da u Bu­dvi Sr­bi­ja ku­pi ku­ću na ko­joj će mo­ći da sto­ji jed­na no­va ta­bla i u ko­joj će bi­ti mu­zej ko­ji svje­do­či isti­nu.

(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)

Pi­še: Če­do­mir An­tić